Zagađenost vazduha jedno je od najvažnijih pitanja današnjice i sve društveno-
odgovorne kompanije hvataju se u koštac sa ovim problemom. Planetu Zemlju okružuje okean čistog vazduha (kiseonika), a svaki mlazni avion pri preletu okeana potroši do 120 tona atmosferskog kiseonika, što bi bilo oko 0,004 odsto od ukupne količine tog vazduha koja pripada glavi stanovnika planete. Avio-industrija je trenutno odgovorna za dva do tri odsto ukupne emisije CO2 i to zato što koristi fosilna goriva.
Jelena Banac, direktorka prodaje u holandskoj avio kompaniji KLM koja posluje u sastavu Air France, istakla je na manifestaciji „Ekomobilnost 2022.“ da ukoliko se uzme u obzir koliko se, sa sve zagađenjem, godišnje preveze putnika, onda se vidi da avio industrija i nije najveći zagađivač.
„Veće zagađenje proizvodi brodski saobraćaj i to je 3 do 4 odsto, potom kopneni od 15 do 16 odsto, dok ostale industrije, naravno, daju svoj maksimalan doprinos“, uverava Banac.
Kompanija KLM je pre godinu dana počela da koristi održivo avio gorivo odnosno SAF, na svojim letovima iz Amsterdama. To je mlazno gorivo napravljeno isključivo iz obnovljivih izvora kao što su korišćeno jestivo ulje, drveni ostaci ili sintetički kerozin i ono može da zameni obično fosilno gorivo ili da mu se doda bez ikakvih modifikacija motora i dodatnih troškova. Krajnja ambicija kompanije je da „karbonski neutralno lete u ne tako dalekoj budućnosti“.
„Borba za održivo poslovanje za nas nije pitanje marketinga. To je naša dominantna orijentacija. Od prvih početaka avijacije, Air France i KLM dali su svoj doprinos. Tokom kovid pandemije, tačno se znalo da će krizu preživeti kompanije koje su tehnološki napredne, koje ulažu i modernizuju svoju flotu i koje su spremne da se angažuju na putu održivog poslovanja. Sve državne pomoći koje su dobile kompanije i beneficirale ovih proteklih godina, bile su zapravo podređene određenim uslovima. Jedan od bitnih kriterijuuma za ispunjenje bilo je da se da maksimalan doprinos u smanjenju tog karbonskog otiska. To su vrlo proverljive stvari i nismo dopustili da uprkos manjim komercijalnim mogućnostima, ostavimo pod tepih i da čekamo neki drugi trenutak“, objašnjava Banac.
Zvanična statistika pokazuje da je svetom preveženo preko 4,5 milijarde putnika. To ustvari ne znači da ih je toliko letelo. Zapravo, leti ih duplo manje, svega 20 odsto ukupne ljudske populacije uopšte ima priliku da leti negde.
„Sve projekcije govore da ćemo do 2050. godine imati i dramatičan porast prevezenih putnika. Neke su projekcije da će to biti sa sadašnjih 7,5 do 16 milijardi putnika godišnje, naravno, ne znači da će toliko ljudi živeti na planeti nego jednostavno potreba je za putovanjem u današnje vreme narasla. Ako bi se takvim trendom nastavilo u budućnosti, to bi značilo da ćemo sa ovih sadašnjih 2 do 3 odsto skočiti na 22 odsto i na taj način ćemo uticati sa praktično jednom petinom ukupnog zagađenja na planeti“, smatra Banec.
Svest o zaštiti životne sredine je u Evropi, prema mišljenju Jelene Banac, daleko na višoj lestvici nego kod nas.
„Prosečnog putnika danas možda najviše interesuje cena karte, ali u Evropi je vrlo izraženo interesovanje putnika koliko zapravo svojim putovanjem utiču na zagađenje. U tom smislu, osvrnula bih se na značaj Pariske konvencije 2015. godine koja je propisala buduće uslove poslovanja na naučnim osnovama gde mi sada imamo jasnu sliku šta će se desiti u budućnosti ukoliko bi temperatura zagrevanja naše planete porasla za više stepeni nego što bi to naučnici dozvolili, da bi opstanak bio onakav kakav je potreban za zdravo funkcionisanje. Pričamo o porastu temperature u odnosu na predindustrijski period. Do 2050. godine propisano je da ta temperatura ne bi trebalo da pređe 2,1 stepeni Celzijusa, u skladu s tim za aviokompanije su isto tako propisane mere koje bi trebalo da se pridružavaju i trebalo bi da smanje taj svoj karbonski otisak. Nakon pet godina konvcencije, došlo se do konstatacije da je temperatura povećena za jedan stepen. To znači na duže staze da nije svetla prognoza, ako se svi toga ne bismo pridržavali“.
Air France KLM kompanija teži da do 2050. godine leti potpuno karbonski neutralna.
Ključni i najveći zagađivač u avio industriji je definitivno upotreba fosilnog goriva i cilj je da se ono zameni održivim avio gorivom, odnosno SAF gorivom.
„Proizvodnja tog goriva je skoro osam puta skuplja. KLM u saradnji sa holandskom kompanijom radi na izgradnji takve fabrike za proizvodnju SAF goriva. Naša projekcija u ovoj godini je da to gorivo upotrebljavamo 1 odsto“.
Još jedan korak ka smanjenju direktne emisije CO2 je modernizacija flote, ističe
Banec.
„Naša flota se stalno podmlađuje. U porodicu ulaze er basovi 350, 220 neo, KLM na dugolinijskim letovima koristi boing 787 novije verzije, tako da su to avioni koji su pravljeni od lakših materijala, samim tim koriste manje goriva i emituje manje ugljen dioksida. Radi se na planiranju keteringa, koliko će vode biti upotrebljeno tokom leta, ambalaža se pravi od polipropilena koji je izuzetno lagan, koriste se farbe koje su znatno lakše, time se farbaju cele letelice, radi se potpuna trijaža otpada… Smanjili smo upotrebu nereciklabirne ambalaže na letovima i imamo neke targete da se u budućnosti koristi ambalaža koja je isklučivo moguća za reciklažu. Takođe, korišćene uniforme se recikliraju i od njih se prave tepisi za avione. Imamo slučaj gde se plastika upotrebljena na letu reciklira i od nje se pravi filamenti za 3D štampače. Sama izgradnja fabrike za proizvodnju SAF goriva u Holandiji pretpostavlja da će se koristiti otpad koji se odlaže u neposrednoj blizini i to za celu zajednicu daje veći doprinos“.
Avioni ne zagađuju samo kada su u vazduhu, nego i kada su na zemlji. Pre poletanja i sletanja, na pisti su kamioni i druga vozila. Zato se teži njihovoj zameni električnim vozilima.
„Već skoro 63 odsto vozila rade na električni pogon, a naša ambicija je da to bude na 100 odsto. Rampe su na električni pogon, gde god možemo da ubacimo alternativno rešenje koje bi smanjilo ili neutralisalo emisiju štetnih gasova, to i uradimo. Piloti koriste savremene uređaje kako bi došli do najlakše putanje i najkraće rute, a sve radi smanjenja trajanja leta jer to sve to utiče na smanjenje potrošnje goriva. Važno je pomenuti Inicijativu CORSIA. To je šema kompenzacije i smanjenja količine ugljenika za međunarodnu avijaciju. Prema tim šemama koje se mogu precizno izračunati, sve kompanije kao i avio, mogu da dobiju izveštaje kolika je bila njihova emisija štetnih gasova. Zatim se na osnovu tog izveštaja kompanijama nudi da neutrališu taj svoj karbonski otisak tako što će investirati u neke druge projekte – to može da bude pošumljavanje, učestvovanje u izgradnji vetroparkova… Možemo da izračunamo koliki je ukupan efekat službenih putovanja neke kompanije i da njima ponudimo da na bazi tih podataka oni odrede sa kolikom investicijom žele da učestvuju u takvim projektima. To je dostupno na globalnom nivou“, navodi Banec.
