U Srbiji ima preko 2,8 miliona gejmera. Industrija gejminga postala je toliko veliki fenomen da se atributi gejminga primenjuju u drugim industrijama kako bi se poboljšale performanse i izvršile promene. Sve više automobilskih kompanija ne samo da ulazi u gejming tražeći ciljne grupe iz advertajzing motiva nego ugrađuju svoje poslovanje i modele gejmifikacije.
O tome je govorio Nebojša Rosić, partner games.con festivala koji je objasnio kako gejmifikejšn proces može da unapredi automobilsku industruju i ekomobilnost.
„Gejming kao industrija inspiriše druge industrije. Da bi autoindustrija iskoristila ceo potencijal gejmifikacije i kako bi gejmifikacija uticala na podizanje i akciju kada je ekologija u pitanju, prvo pitanje je zašto ta oblast ima potencijal da vrši te promene koje su potrebne i koje su to baze ili rezervoar ljudi koji mogu da se mobilišu oko toga“, rekao je Rosić na manifestaciji „Ekomobilnost 2022.“
Gejming, odnosno igra nije nova stvar. Otkad zna za sebe, čovek poznaje igru i ima potrebu za igrom.
„Igra je stara 7.000 godina. Najstarija igra stara 5.000 godina je asirska i čuva se u Londonskom muzeju. Gejming kakav danas poznajemo je uređaj, to nije ništa novo. Savremeni gejmnig je krenuo preko flipera, arkadnih igara, do mog prvog kompjutera sinklera. Čovek koji ga je na prvi dan njegove premijere kupio, danas ima 54 godine. Najveći gejming turnir ima nagradni fond od preko 40 miliona dolara. Održava se u Riju“.
Gejming više nije andergraund, naglašava Rosić, nego je postao potpuni mejnstrim. To najbolje pokazuje dejta.
„Dejta govori da ćemo ovu godinu završiti sa preko tri milijarde gejmera u svetu. To su zvanični, najozbiljniji podaci kojima raspolažemo. U Srbiji nemamo dejtu, ali smo koristili Nemačku jer su oni dosta precizni. Njihovi podaci kažu da 59 odsto ukupne populacije Nemačke čine gejmeri što je jedan svetski trend. U Americi je to 63 posto, a Kinezi su procenili da će biti 50 odsto ukupne populacije krajem ove godine“.
Od ukupnog broja gejmera, žene čine 48 procenata. Srednja dob gejmera u Nemačkoj je 36,7 godina.
„Po vrednosti tržišta, gejming ima bezmalo pravilan rast od 10 procenata godišnje, a već 2018. godine izbio je na prvo mesto kada je entertejment industrija u pitanju i tada je bio veći nego zbir filmske i muzičke industrije zajedno. Ti trendovi se nastavljaju, tako da gejming u naredne dve godine juri i televiziju“, uverava Rosić.
„Polna zastupljenost gejmera je takva da je ona postala industrija ‚keč it ol’, odnosno postoje i muške i ženske igre“.
Industrija BMW je pre tri dana izbacila svoj gejming u automobilu. To je, kaže Rosić, još jedan iskorak automobilske industrije.
„Sve korporacije se trude da ovaj deo publike veže za svoj brend različitim načinima počevši od gejming influensera. Autobrendovi su već tu, bmw, folcvagen. Mercedes je jedna od prvih kompanija koja je prepoznala gejming kao važno. Jedan je od najvećih investitora u gejming intertejmentu, ranije smo videli i ta sponzorstva“.
Rosić opisuje gejmifikaciju kao ugrađivanje stimulansa u gejming stilu u svakodnevne aktivnosti ili aktivnosti koje nisu u igri. Kad god se karakteristike ili aspekti dizajna igre uvedu u kontekst koji nije u igri, dolazi do gejmifikacije.
„Imamo jako dobre primere kako automobilska industrija implementira gemifikaciju u neko svoje poslovanje“.
Industrija Porše je još 2018. godine izbacila lojaliti program Boneo koji koristi programe gejmifikacije. Industrija Ford je još 2013. godine uvela listove efikasnosti koji su upravo usmereni ka uštedi energije. Mercedes je pokrenuo kampanju koja je pretvorila grad Cirih u veliko polje za igru gde su svi tražili miks veštačke realnosti i realnosti, koristili su ceo grad kako bi ostvarili određene ciljeve, jurili jedni druge po gradu, tako da su napravili uzbudljiv projekat i uzbudljivu mapu.
Rosić navodi primere ekogejmifikacija koje naprosto u velikom delu slučajeva moraju da idu zajedno sa gejmifikacijom automobilske industrije što će se videti iz ovih primera.
Tako, nemački softverski gigant SAP napravio je jedan gigantski projekat gejmifikacija kako bi baš smanjio emisiju izduvnih gasova iz automobila. Razvili su aplikaciju TvoGo koja preduzeća mogu da koriste da bi radili monitoring energije. Oni su usmeravali svoje zaposlene da zajedno dolaze na posao jednim kolima i druge mehanizme uštede energije što je zajedno doprinelo velikim uštedama.
„OPower je energetska aplikacija koja podstiče efikasnost nacije u proizvodnji i transportu. Ciljevi gejmifikacije gde ona može pomoći su: ušteda goriva, bolje ponašanje u vožnji, deljenje automobila, bezbednost putnika, izbegavanje kolapsa u prevozu. Proces toga da ja moram da se potrudim da bih nešto dobio gde imam nivoe mog uspeha koji zavise od mojih skilova, od mog truda i promišljanja o nekoj strategiji koja je potpuna gejming filozofija. Kad se prebaci u neko drugo okruženje, može da daje ogromne rezultate. Da li građanin u jednom sistemu koji će nositi i benefite i kazne, da li građanin koji uštedi energiju ili ne prevozi ili kupi nekog, može da dobije benefit na drugoj strani?“
Svako je mogao da se takmiči sa svojim komšijom u tome ko će manje struje potrošiti, ko će biti energetski efikasniji, navodi Rosić.
„To je donelo uštedu od 120 miliona dolara u jednom američkom gradu američkom za jednu godinu. Ako mi stavimo filozofiju gejminga u smislu nagrada, kazna, uzbuđenje rezultat, mi ćemo dobiti tu promenu od ljudi. Ovako samo apelujemo na njihovu svest. Mislim da je gejmifikacija ključna stvar, dala nam je ogromnu bazu ljudi, ne nama nego celoj planeti koji razumeju i koji su prihvatili način komunikacije i način napretka u rezultatu. Proces u kome se to stavlja u neko prirodno okruženje jeste ono što može da donese pravu promenu jer je ona prirodna za 50 odsto planete“, zaključuje Rosić.
