Beograd je u svetskom vrhu, ali u veoma neslavnoj kategoriji. Tokom zimskih meseci je često među 10 gradova u svetu sa najzagađenijim vazduhom. Ono što je još gore je što je, na primer, u danu kad je Beograd bio drugi na svetskoj listi zagađenja, čak 30 mesta širom Srbije imalo lošiji kvalitet vazduha nego što je bio u našoj prestonici.
Dejan Lekić, stručnjak za informacijske sisteme životne sredine, predstavio je na manifestaciji „Ekomobilnost 2022“ četiri xEko aplikacije koje se bave kvalitetom vazduha. To su: xEko vazduh (bavi se kvalitetom vazduha u Republici Srbiji), potom xEko polen (bavi se koncentracijom alergenog polena), xEko odžak (bavi se emisijama zagađujućih materija iz velikih izvora zagađivanja u Srbiji) i xEko top pm koja se bavi rangiranjem gradova prema koncentraciji pm čestica.
Sve navedene aplikacije razmatraju različite aspekte kvaliteta vazduha i koliki je uticaj saobraćaja i eventualnog prelaska na električna odnosno hibridna vozila. Aplikacije zapravo razmatraju mobilnost u gradovima u smislu nekorišćenja motora sa unutrašnjim sagorevanjem na opšti kvalitet vazduha. Prema nekim zvaničnim izveštajima o stanju kvaliteta vazduha i određenih projekata kao što je, na primer, projekat izrađen uz podršku Evropske unije koji je pripremio program i strategiju upravljanja vazduhom u periodu od 2022.-2030., procena je da je u Srbiji uticaj saobraćaja na emisije zagađujućih materija između 6 i 10 procenata, u zavisnosti od zagađujuće materije.
Dejan Lekić istakao je da je ustaljeno mišljenje da je najčešća zagađujuća materija u Srbiji ono što se naziva pm česticama, odnosno suspendovane čestice.
„Međutim, u toku letnjih meseci takođe vrlo čest zagađivač i vrlo česta prekoračenja beleže se sa jednom drugom materijom koja se zove prizemni ozon, a koja je ustvari posledica emisija zagađujućih materija upravo iz motora sa unutrašnjim sagorevanjem jer u toku leta mi nemamo ona mala ložišta i male kotlarnice koje su glavni uzrok zagađujućih materija u toku zime. I tih prekoračenja je bilo ove godine baš poprilično, posebno u većim gradovima, što samo po sebi govori o tome da je uzrok tog zagađenja i tih prekoračenja zapravo saobraćaj u velikim gradovima i sagorevanje motorima sa unutrašnjim sagorevanjem“, kaže Lekić.
Aplikacije su, navodi Lekić, nastale kao njegov pokušaj približavanja ove teme građanima na jedan transparentan i jasan način, stavljanjem na raspolaganje svih raspoloživih podataka, bez bilo kakvog subjektivnog uticaja na te podatke.
„Aplikacije su napravljene tako da praktično koriste iste one podatke koje ste u prilici da vidite kao boje na bilbordima po Beogradu. Međutim, ove aplikcije koriste specifičan način bojenja koji je usklađen sa regulativom Evropske unije odnosno Evropskim indeksom kvaliteta vazduha„.
Beograd je pre nekoliko dana bio na drugom mestu rang liste svetskih gradova po zagađenju, a istovremeno, portali za prikaz kvaliteta vazduha ocenili su taj vazduh kao prihvatljiv. Međutim, Lekić pouzdano tvrdi da je na osnovu podataka koje obrađuje njegova aplikacija odnosno više njih, Beograd u tom trenutku po svetskim listama bio drugi, a po beogradskom stanju prihvatljiv i to na 30. mestu u Srbiji.
„Dakle, bilo je oko 30 opština u Srbiji koje su imale gori kvalitet vazduha od Beograda, što je sve povezano sa tim glavnim izvorima koje možemo pronaći u termoenergetskom sektoru, zatim u industriji, u malim ložištima i kotlarnicama i na kraju saobraćaj sa najmanjim udelom u svemu tome“.
Primetno je, navodi on, da se ta pojava visoke koncentracije izbijanja Beograda visoko na liste u svetu, dešava petak na subotu, zato što petkom svako ko živi u srpskoj prestonici ili prolazi kroz nju, zna šta se dešava.
„Potrebno je minimum 1 sat i 40 minuta da se u periodu od 14 do 18 časova, čak i 19, pređe rastojanje od nekih 10 do 12 kilometara. Dakle, ta brzina kretanja je zanemarljiva. Pretpostavljam da bih peške brže stigao kad bi bio dovoljno u formi. U tim trenucima je svakako doprinos motora sa unutrašnjim sagorevanjem značajniji od tih 5, 6 odsto koliko procenjuju različita istraživanja“.
Prema rečima stručnjaka za informacijske sisteme životne sredine, zanimljivo za Beograd je i uticaj teških kamiona i vozila za dostavu na kvalitet vazduha.
„U Beogradu je nekada bilo zabranjeno da se ti kamioni kreću kroz centar grada i da se vozila za dostavu vozaju po gradu, već je period njihovog kretanja bio ujutru ili kasnije nakon radnog vremena kada se vršila isporuka robe. Ono što možemo da vidimo golim okom je konstantna zagušenost ulica sa vozilima za snabdevanje koji su najčešće kamioni različite nosivosti koji su svi dizel motori, a kamione i šlepere viđam i dalje u Karađorđevoj ulici. Dakle, tu nešto ozbiljno nije u redu“.
Ta kvantifikacija od 5-6 odsto je, ističe Lekić, proizvod nekih modela koji smatraju da se oni ljudi na koje se to modeliranje odnosi, normalni.
„Dakle, to govori da tu neko sprovodi neku politiku koja upravlja tim saobraćajem u gradu, da niko nije pustio teške kamione u centar grada. Ja sam siguran da ti modeli koji su primenjeni za određivanje tog udela saobraćaja u ukupnom zagađenju, nisu zamislili da se u centralnim gradskim zonama voze kamioni, a kod nas se to dešava na redovnoj osnovi“.
Beograd je prošle godine u junu usvojio Plan kvaliteta vazduha anglomeracije Beograd. To je jedan programski dokument koji daje odgovor na pitanje koliko je vazduh u Beogradu zagađen i šta činiti da se ta situacija popravi.
„Jedna od kratkoročnih mera u tom akcionom planu je upravo to -zabrana saobraćaja dostavnih vozila i teških kamiona u periodu od 7 do 20 časova. Nekoliko dana bilo je vrlo visoke koncentracije zagađujućih materija u Beogradu, čak bi mogli reći opasnih za život za one ljude koji imaju hronične bolesti i određene tegobe. Nisam video sprovođenje te odluke, ali ni da se javno ta odluka saopštava građanima. U medijima je izašlo da su neki od predstavnika gradske uprave rekli da ta mera zaista postoji. Ali, potrebno je imati i volju za donosioce odluka da se ta mera sprovede. I onda bi mi otkrili koliki je uticaj tog saobraćaja jer bi onda tih 5 odsto bili stvarnih 5 odsto iz modelovanja, ne bi bili ovi koji su možda i 10-15 odsto“.
Kineski instituti su u periodu od 2013. do 2018. godine došli do frapantnog podatka, a to je da su vozila sa unutrašnjim sagorevanjem 2013. godine uticala oko 19 odsto na ukupno zagađenje vazduha.
„Kako je kineska država izvršila pritisak na termoelektrane, postavila filetere i smanjila taj udeo termoenergetskog sektora i malih ložišta i kotlarnica, tako je pritisak saobraćaja na ukupno zagađenje u pm česticama u Pekingu povećan na 59 odsto. Sva ta istraživanja koja su se dogodila u Evropskoj uniji i Kini, nama daju prostor da odmah delujemo, dakle ne moramo da izmišljamo toplu vodu. Potrebno je samo da se opredelimo da ne želimo da budemo stalno izloženi ovako katastrofalnim vrednostima zagađujućih materija jer ne samo što je to loše za zdravlje, to je i protivzakonito. Srbija je u potpunosti prenela direktive i zakonodavstva EU u ovoj oblasti“.
Lekić ističe da PM čestice imaju neku svoju graničnu vrednost na dnevnom nivou. U toku godine predviđa se mogućnost da se ta vrednost prekorači 35 puta.
„Dakle, za jednu godinu 365 dana otprilike oko 10 odsto. Možemo da uzmemo u obzir da su bili u pitanju takvi meteorološki uslovi, nije bilo vetra, pritisak je visok, saobraćaj je bio zaglušen. Dakle, evropska regulativa to dopušta 35 dana i to je preneto i u domaću regulativu. U Zemunu je već do sada ove godine prekoračeno 70, u Valjevu 110, u Popovcu je negde na 120, dakle u svim gradovima u kojima postoji makar jedna državna merna stanica gde postoje kontinuinalni niz merenja“.
U ovom trenutku, vazduh u Srbiji je prekomerno zagađen ne samo u kontekstu koncentracije zagađujućih materija, nego ono što je mnogo opasnije – u smislu trajanja zagađenja.
„Vaš organizam nema vremena da se pročisti i izbaci toksične materije iz sebe jer vi gde god da odete, osim ako imate prečišćivač vazduha kod kuće pa ga uključite i izolujete se, nemate prilike da se odmorite od toga. Čas ste unutra, čas napolju izloženi, u saobraćaju ste, idete s posla kući i ne možete da pobegnete od toga. Niko ne može“.
Moramo da probamo da rešimo ovaj problem, naglašava Lekić.
„Tu smo došli do ekomobilnosti i do onoga da je ovo jedan izvanredan primer, da je inicijativa privatnog sektora, inicijativa pojedinaca i na kraju krajeva inicijativa države, mogu da donesu neki rezultat“.
Svi zajedno, kaže, možemo da stvorimo društveni entuzijazam kako bismo smanjili zagađenje vazduha. Bitno je generalno smanjiti siromaštvo u društvu jer će time, apeluje Lekić, ljudi imati više sklonosti da se bave temema koje se tiču kvaliteta života njihovog zdravlja, ekomobilnosti i onoga što ide uz ekomobilnost.
„Da bi to uradili, moramo svi zajedno da se pokrenemo. Aplikacije xEko imaju za cilj da budu inicijalna kapisla, da ljudima na jednostavan i prijemčiv način prikažu ono što se zapravo dogodi oko njih. Aplikacija xEko top pm u ovom trenutku koristi i monitoring građanski, to su mali merači koje su građani sami stavili na svoje terase i prozore, na taj način je pokriveno skoro malo više od pola svih opština u Srbiji. Za oko 20 odsto stanovništva nemamo ni najmanju predstavu kakav vazduh dišu, ali ovo što imamo je dovoljno da zaključimo da situacija nije dobra“, zaključuje Lekić.
