Nova studija istraživača sa Univerziteta Britanske Kolumbije i Univerziteta Viktorija pokazala je da uobičajeni nivoi zagađenja vazduha od izduhvnih gasova u saobraćaju mogu narušiti funkciju ljudskog mozga za samo nekoliko sati.
Recenzirani nalazi, objavljeni u časopisu Environmental Health, pokazuju da samo dva sata izlaganja izduvnim gasovima dizela izazivaju smanjenje funkcionalne povezanosti mozga.
„Već decenijama naučnici su mislili da bi mozak mogao biti zaštićen od štetnih efekata zagađenja vazduha“, rekao je viši autor studije dr Kris Karlsten, profesor i šef respiratorne medicine i kanadske istraživačke katedre za profesionalne i ekološke bolesti pluća u UBC. „Ova studija, koja je prva te vrste u svetu, pruža sveže dokaze koji podržavaju vezu između zagađenja vazduha i moždanih funkcija.“
Za ovu studiju, istraživači su nakratko izložili 25 zdravih odraslih osoba izduvnim gasovima dizela i filtriranom vazduhu u različito vreme u laboratorijskom okruženju. Aktivnost mozga je merena pre i posle svake ekspozicije korišćenjem funkcionalne magnetne rezonance (fMRI).
Istraživači su analizirali promene u mreži podrazumevanog načina rada mozga (DMN), skupu međusobno povezanih regiona mozga koji igraju važnu ulogu u pamćenju i unutrašnjem mišljenju. fMRI je otkrio da su učesnici imali smanjenu funkcionalnu povezanost u široko rasprostranjenim regionima DMN nakon izlaganja izduvnim gasovima dizela, u poređenju sa filtriranim vazduhom.
„Znamo da je izmenjena funkcionalna povezanost u DMN-u povezana sa smanjenim kognitivnim performansama i simptomima depresije, tako da je zabrinjavajuće videti zagađenje saobraćaja koje prekida ove iste mreže“, rekla je dr Džodi Gavriluk, profesor psihologije na Univerzitetu Viktorija i prvi autor studije. „Iako je potrebno više istraživanja da bi se u potpunosti razumeli funkcionalni uticaji ovih promena, moguće je da one mogu narušiti razmišljanje ili sposobnost ljudi za rad.
Značajno je da su promene u mozgu bile privremene i povezanost učesnika se vratila u normalu nakon izlaganja. Dr Karlsten je spekulisao da bi efekti mogli biti dugotrajni kada je izloženost kontinuirana. Rekao je da ljudi treba da vode računa o vazduhu koji udišu i da preduzmu odgovarajuće korake kako bi minimizirali svoju izloženost potencijalno štetnim zagađivačima vazduha poput izduvnih gasova automobila.
„Ljudi će možda želeti dvaput da razmisle kada sledeći put budu zaglavljeni u saobraćaju sa spuštenim prozorima“, rekao je dr Karlsten. „Važno je da se uverite da je vazdušni filter vašeg automobila u dobrom stanju, a ako šetate ili vozite bicikl prometnom ulicom, razmislite o preusmeravanju na manje prometnu rutu.
Dok je trenutna studija samo razmatrala kognitivne uticaje zagađenja izazvanog saobraćajem, dr Karlsten je rekao da su drugi proizvodi sagorevanja verovatno zabrinjavajući.
„Zagađenje vazduha je sada prepoznato kao najveća ekološka pretnja ljudskom zdravlju i sve više vidimo uticaje na sve glavne organske sisteme“, kaže dr Karlsten. „Očekujem da ćemo videti slične uticaje na mozak usled izlaganja drugim zagađivačima vazduha, kao što je dim šumskih požara. Sa sve većom učestalošću neurokognitivnih poremećaja, to je važno razmatranje za službenike javnog zdravlja i kreatore politike.“
Studija je sprovedena u UBC-ovoj laboratoriji za izlaganje zagađenju vazduha, koja se nalazi u Opštoj bolnici u Vankuveru, koja je opremljena najsavremenijom kabinom za izloženost koja može da imitira kako je udisati razne zagađivače vazduha. U ovoj studiji, koja je pažljivo dizajnirana i odobrena za bezbednost, istraživači su koristili sveže generisani izduvni gas koji je bio razblažen da bi odražavao uslove u stvarnom svetu.
